Dobrodošli na moju prezentaciju. www.avdo-nikocevic.com
"Ne stidi se svoje nacije,ali ne pretjeruj sa ponosom na nju." - Njemačka poslovica.
ĆILIM – UTKAN U ŽIVOT I TRADICIJU

ĆILIM – UTKAN U ŽIVOT I TRADICIJU

http://montenegrina.net/fokus/ramiz-hadzibegovic-cilim-utkan-u-zivot-i-tradiciju/

Ramiz Hadžibegović

ĆILIM – UTKAN U ŽIVOT I TRADICIJU

 

Imao sam sreću da od najranijeg detinjastva, pa sve do odlaska na fakultet,  budem skoro svakodnevno u kontaktu sa ćilimima. Kao dete rastao sam pored razboja čuvenih tkalja Franci iz Rasova kod Bijelog Polja, najbliže majčine rodbine, a potom je moj otac Jupo, izuzetan poznavalac ćilima, dugo radio u domaćoj radinosti, kao organizator proizvodnje u rožajskoj ćilimari.

Ponosan na lepotu ćilima, i danas mi negde u dubini sećanja, prođe dosta zanimljivih priča i uspomena, na vreme ispunjene lepote, čudnog spokoja i neobjašnjive nostalgije, zbog čega je ćilim postao deo mog identiteta.

Priprema predje za tkanje

Kao što to biva u životu, običaji se menjaju, prilagođavaju novim navikama i shvatanjima ili  potpuno nestaju sa mape nacionalne kulturne baštine, a ćilim, iako afirmisan u našoj tradiciji, delio je sudbinu takvih promena. Svedok sam vremena kada su se iz naših domova, ne tako davno, iznosili izuzetno vredni ćilimi i nudili na prodaju za smešne svote novaca, a na njihovo mesto postavljali nekvalitetni i jeftini industrijski tepisi. Tako su i ćilimi kao ljudi i naša sela, umirali tiho, nečujno, dostojanstveno.

Kao velika umetnička vrednost, sa kompleksnim kulturnim značenjem i  likovnom  posebnošću, uz tradiciju od nekoliko hiljada godina, danas se ćilim izučava na prestižnim univerzitetima.

Po mišljenju istaknutih etnografa i etnologa na Balkanu, ćilim (persijski – gilim, gelim; turski –kilim, kelim) je u naše krajeve došao sa turskim osvajanjem, mada ima i onih koji osporavaju takvu tezu, ali bez dovoljno osnova i  činjenica. Inače, smatra se da potiču iz drugog ili trećeg veka pre nove ere sa prostora Kaspiskog jezera i armenijskih vrleti.

Ćilim je najlepši, najoriginalniji i najčistiji narodni proizvod. Celokupan posao obavlja se ručno. Radi se iz jednog dela. Sa šarama i ornamentima ima dva glatka identična lica, što se postiže čvrstim utkivanjem potke. Izrađuje se na vertikalnom razboju (čije se grede razmiču u zavisnosti od veličine ćilima), od fine, vrlo tanke i ravnomerno opredene vune (u početnoj  fazi ćilim se izrađivao od trske). Od kvaliteta potke i osnove, koja ima veliku gustinu po santimetru, umnogome zavisi  kvalitet ćilima. Inače, tehnika izrade ćilima ostala je gotovo ista od njenog nastanka.

Izrada ćilima je uglavnom bio ženski zanat i proizvod. Tkale su ga darovite žene pa je, najčešće, od jednostavnog tkačkog proizvoda postajao umetničko delo. Prilikom izrade ćilima, pored alhemije, najvažniji su prsti tkalje, u kojima je puno specifične sinergije, želja i inspiracije. Tajnu tkanja otkrivaju prsti  »makar to ponekad bilo i bolno»[1]. Prsti uvlače potku različite boje u osnovu i posle takve radnje udara se metalnim češljem, kod nas poznatim kao kirkit.

Predja

Izrada ćilima je izuzetno spora i temeljna, zbog čega novac dat za ćilime nikada ne može biti adekvatna nagrada za rad i trud uložen u njegovo tkanje. »Samo oni koji poštuju  ručni rad, znaju kako je teško od klupčeta konca izatkati ćilim». Da bi nastao, potrebni su meseci mukotrpnog rada, truda i muke iskusne tkalje, zbog čega je umetnička vrednost daleko veća od materijalne.» Koliko neprespavanih noći, ukočenih leđa, izbodenih prstiju i umornih očiju»[2].

Svaka tkalja srpljivo, nepodnošljivom lakoćom, polagano, uravnoteženo, bez žurbe, gradi koloritni pejzaž na platnu. Vešto spaja iskonsku lepotu, unoseći u to što radi sebe celu sa vrlinama dostojih čoveku. One kreiraju svoj svet snoviđenja izvlačeći motive iz nestvarnog vremena i prostora.

U svetu prepunom iluzija i iskušenja, tkalja prepoznaje pravu emociju, pretvara je u istinu i približava je stvarnosti. Zbog toga su ćilimi poligoni emocija, želja i stvaralače komocije. Da je tako, lako se uveriti: na tri istovetna ćilima, uz jedan urnek (mustra, uzorak), ima puno razlika i detalja koji nisu identični i suštinski se razlikuju. Zato je svaki ćilim priča za sebe, jer tkanje je  percepcija momentalnog psihološkog  stanja devojačkih ruku. Svaka tkalja i nesvesno ima potrebu da prirodu čovekovog sveta oplemeni ulepšanim oblicima i nadzemaljskim sjajem. Svaki je lepotan za sebe, poseban, autentičan i jednako mističan sa svojim karakterom i dušom. Originalnost se stvara tako što tkalja u svoj rad ugrađuje svoj DNK i genetski kod naroda kojem pripada. U njemu se generiše identitet, kako individualni, tako i nacionalni, ali i lične intimne priče. Zato je ćilim magija a tkanje svojevrsna terapija. On je odgovor na ljudsku neprolaznost, ali i svedok svakodnevnog života našeg naroda. Tkanje ćilima je stvaranje novog života, novog doma, poroda i bogatstva.

Razboj za cilime

Na prostoru Balkana, smeštenom između istoka i zapada, stvorena je autentična umetnost tkanja ćilima. Etnolozi najčešće govore i pišu o  pirotskom, bosanskom, sandžačkom, slavonskom, ličkom, vojvođanskom ćilimu. Vrsni poznavalac ornamentike, Jelica Belović Bernadžikovska, razvrstava šare ćilima u pet perioda: mitološki, hrišćanski, turski, klasični i moderni. Naravno, vremenom su se uticaji preplitali pa su tako tkalje sa Balkana tradicionalnu narodnu šaru obogatile istočnjačkim motivima, čime je stvorena nova originalna tvorevina.

Svaki ćilim ima svoju šaru, svoje diskretne boje, u kojoj dominira crvena, u svim nijansama, kao boja ljubavi, zatim bela i crna.[3]  Boje su žive, trajne ali i presudne kod određivanja starosti ćilima. Naravno, postoje šare koje se lakše i brže izrađuju ali i one koje su složenije i zahtevaju više znanja i vremena za izradu. Svaka šara ima svoju poruku: za svekrvu, muža, sina, vojnika, vernika, za državu,  krunu..«Ko želi da bude poslovno uspešan i lično snažan, neka traži «bombe»; da osvoji devojku «razbacane đulove»; za zaštitu od uroka «Kondićeva šara»; za društvo i merak «Begov ćilim»..

Cilim 1

O poreklu šara postoje različita mišljenja: jedni tvrde da su autohtone, drugi da su «pozajmljene» od orjentalnog ćilima. Bilo kako, nesporno je da u šarama i ornamentu ima arome orijenta, dalekog istoka, Vizantije, Persije, hrišćanstva, islama, Balkana..

Ornamentika ćilima u svom razvoju pokazuje zamršen splet raznih uticaja. U početnom stadijumu ornamentika je jednostavna, shematizovana, s malom skalom boja, da bi u daljem razvoju ornamenti bili slobodniji a boje sve otvorenije. Cilim 2Uglavnom, svaki primerak ćilima odlikuje bogatstvo i raznovrsnost geometrijskih ornamenata ukomponovanih u centralni prostor, harmonično i u sistemu bordura, te se slobodno može reći da ornamenti ćilima liče na rasute ljudske misli; taman kao što šare govore o devojačkoj tuzi, ljubavi, sreći.

Kompozicija na ćilimu podeljena je na dva dela: krajevi i centar. Krajevi predstavljaju prelaznu fazu između realnog i imaginarnog sveta, dok centar predstavlja univerzum. Šara je njegova duhovna poruka, čije je značenje podjednako važno kako tkaljama tako i onima koji poseduju ćilim. Uostalom, šare ćilima su bile inspiracija slikarima, pesnicima, dizajnerima, ali i arhitektima.

U početku korišćeni za prostirku, kasnije dobijaju višefunkcionalnu namenu: u eksterijeru, enterijeru, kao dekorativna tkanina, kao poklon, kao molitvena tkanina. U dekoru i opremi domaćinstva, malo imućnije prorodice, ćilim je bio nezamenljiv i najvažniji ukras, a kako i ne bi, kada na ovom, još uvek tradicionalnom balkanskom prostoru, ćilim u svom muškom rodu mora imati dominantnu, domaćinsku ulogu. Mnogi kažu i amajlija, koja donosi sreću kući u kojoj se nalazi. Njegova funkcija je estetska, ritualna, umetnička.[4]

«Između ćilima i najlepše slike na zidu nema nikakve razlike: oba predmeta su radili umetnici, jedan na štafelaju a drugi na razboju.» Kao slika na podu sa svojim čarima i bojama pruža čoveku mir, razvija maštu, odmara dušu… Ćilim štiti od hladnoće a leti je prijatno boraviti na njemu. »Krasili su dvorove, džemije i crkve, sultanove odaje na Bosforu», ističe Milena Vitković – Žikić u svojoj knjizi «Pirotski ćilim». A danas, ulepšavaju prostor najekskluzivnijih domova, poslovnih prostorija, dvorskih i vladinih odaja.

Cilim 3

Sećam se naše sobe za goste, zastrte ogromnim ćilimom, prepunog divnih ornamenata, koju je majka tako brižljivo i sa ukusom opremila: uvek spremna da prihati drage musafire ali i neznance, delovala je kao najlepši  cvetni vrt, puna neke posebne aure i energije.

Od ćilima sa orjentalnom kompozicijom najznačajniji je molitveni, sa motivom mihraba, malih dimenzija. On svojom centralnom osom određuje pravac molitve. U domu se drže na posebnom mestu, a iznose se pred molitvu, dočim, za molitvu izvan doma, najčešće prilikom putovanja, izrađuju se lakši i  nešto manjih dimenzija.

Od svoga početka ćilim je imao važnu ulogu u društvenom životu. U svadbenim običajima bio je skoro obavezan i najdragoceniji miraz («devojka koja nije znala tkati ćilim, teško se udavala»), a kroz istoriju koristio se kao ekskluzivan poklon na državnom, diplomatskom, prijateljskom nivou i mnogim drugim prilikama. U skoro svim religijama poklanjao se crkvama, džamijama, manastirima, hramovima, kao prilog za zdravlje živih ili za pomen mrtvima. Ćilim se uvek izrađivao kao simbol porodične sloge i bogatstva, a poklanjao se kao zaštitnik kuće. Dakle, bio i ostao kultni poklon za sva vremena i sve društvene slojeve.

Ćilim je i statusni simbol: najlepši i najkvalitetniji su korišćeni za posebne i svečane prilike, praznike i slavlja. Njime su se dekorisale pozornice za masovne javne političke i kulturne manifestacije ali i scene u kultnim pozorištima.

Istina je da su ljudi na selu više pridavali značaj ćilimu nego oni koji su živeli u gradovima. Postojalo je pravilo da se ćilimi najradije izrađuju zimi, kada je bilo najmanje posla u poljoprivredi. Za tkanje ćilima organizovane su mobe, najčešće u večernjim satima, kada su vešte tkalje svoje znanje i iskustvo delile sa devojkama željnim učenja tog zanata, uz razmenu najlepših ljudskih vrednosti i vrlina.

Prilikom individualnih ili masovnih migracija, ćilim je stvar koja se obavezno nosi. To je bila amajlija zavičaja i nacionalnog identiteta.

I danas, strani diplomati koji službuju na prostoru Balkana, po završetku  mandata, nose ćilime u svoje zemlje. Da bi takvu praksu osujetili, Iranci su doneli zakon po kojem se izriču najstrožije kazne za one koji bez odobrenja iznose vredan ćilim iz te zemlje.

Izrada ćilima  na prostoru naše države, ima dugu i bogatu tradiciju, posebno u severnim i multikulturnim sredinama, gde je veliki broj, prvenstveno muslimanskih domaćinstava, posedovao svoje razboje. Pošto je ćilim čuvar ognjišta, u skoro svakoj porodici bilo je dobrih i kvalitetnih tkalja koje su, posebno u vreme krize i izrazito nerodnih godina, tkanjem  popunjavale kućni budžet, a počesto samo se od toga živelo. Umešna tkalja bila je stub kuće: pored  prihoda od tkanja, imala je reputaciju dobre i poželjne udavače, zato su se lako i dobro udavale.

Sredinom prošloga veka, u pojedinim našim opštinama, ćilimarstvo postaje jedan od respektabilnijih nosilaca privrednog i ekonomskog razvoja. Široj javnosti je nepoznata činjenica da je u Rožajama još 1958 godine osnovana prva i do sada jedina ćilimara u Crnoj Gori. U jednom periodu, sa radom na SIC-u, bilo je angažovano nekoliko stotina žena i devojaka[5] . Ćilimara je imala  svoje pogone u Plavu (Gusinje), Baru (Ostros), a u Bihoru je organizovana proizvodnja po kućama. Sa tako značajnom proizvodnjom ćilima svih formata, od podmetača za telefon, fotelje, pa do velikih površina i izradom tapiserija za svetski priznate umetnike, proizvodi ove ćilimare bili su izloženi u skoro svim većim prodajnim salonima bivše Jugoslavije, uz  redovno učešće na prestižnim sajmovima zanatstva i domaće radinosti[6]. Mnoge porodice su živele od toga, a ćilimi bili tražena i cenjena roba. Nažalost, taj segment privrednog razvoja vremenom se ugasio.

Sedenje za razbojem odavno nije motiv ni preporuka za buduće neveste, još manje izvor prihoda za kućni budžet, zbog čega je u našim domovima sve manje ćilima i razboja.

Danas se u mnogim porodičnim zaostavštinama mogu pronaći izuzetno kvalitetni i vredni primerci ćilima. Po oceni stručnjaka, takvi ćilimi su mnogo kvalitetniji od onih koji se danas proizvode[7].

Ćilim je izdržljiv i generacijski dugovečan svedok, dnevnik sećanja na ljude, običaje, nemaštinu, bogatstvo,  ali i stecište uživanja i meraka. Po trajnosti, na samom vrhu. Zato se za ćilim kaže da je izvan vremena, odnosno da šapuće kroz vekove i večnost.

U dodiru sa ćilimom oseća se magija prošlosti, svemoćni mir vekova i njena energija. Ćilim nije samo ono što naše oči vide, već posebna energija. Njemu se pripisuju različita svojstva: veruje se da on ublažava stres i nervozu, jer vuna kao prirodni materijal upija negativnu energiju.

Cilim 4

Ispod dobro urađenog ćilima neće biti prašine, a vodu će dugo zadržavati. Svoju magičnost  pokazuju prilikom gubljenja igle ili sličnih sitnih predmeta, koji, uvučeni u šareni lavirint, kao da su zauvek nestali. Svaki ćilim miriše na prostor gde je stvoren, posebno na karakter i identitet ljudi koji tu žive («ćilim je živo biće koje traži da se vrati u svoj kraj i svom vlasniku»). Oni vezuju ljude i prostore, vere i nacije, istorije i tradicije..

Postoji mnogo priča i legendi o ćilimima. Neki smatraju da ćilim pamti sve što se pripoveda tokom njegova tkanja, zato svaki  ima svoju priču. Bosanci kažu: »Ćilim je staza kojom duša putuje do dženeta(raja)». U nekim sredinama  simboliše sunce, udobnost, bogatstvo, luksuz, u drugim je i metafora «sedam nebesa», nade i spasa. Glorifikuje život, ponosno i dostojanstveno, pružajući otpor ljudskom i konačnom kraju. Ćilim predstavlja svojevrsnu tranziciju između realnog i duhovnog sveta.

Ukratko, ćilim je univerzalna prostirka na kojoj se okuplja zajednica. Na njemu se vrše pobratimstva, ugovara udaja i ženidba, ostavlja amanet potomcima. On je sveto i magično mesto, koje je uz to i lako prenosivo. Ćilim predstavlja božanstvo, duhovni svet, neograničen, bez vremena, odvojen od realnosti.

Iako živimo u procesu ubrzanih promena, u kojima se prihvata globalno, a gubi tradicionalno, procene su da će ćilim ponovo zauzeti svoje značajno mesto u domaćinstvima, unoseći tako toplinu i kolorit u hladnoću metala, mermera i stakla.

I ranije i sada, ljudi zagledani u svoje patnje, pritisnuti životnim mukama, pronalaze u ćilimu nekog ko razume njihove nedaće i radosti, ko saoseća i o tome dostojanstveno ćuti. Jednostavno ćilim se ne može izmestiti iznad života i ljubavi. On je uvek bio ljudska fascinacija, intrigantan, podjednako iritantan. To je pratioc čoveka od rođenja do smrti. Ćilim je trag prošlosti, staza za budućnost, ali i  misterija koju  mnogi pokušavaju odgonetnuti.

Trajući dugo, ćilimi puno govore umesto čoveka. To je njihovo prirodno pravo, kao što je i pravo čoveka da govori kroz predmete koje je stvorio. Tako je oduvek bilo i biće. A ćilimi, za vreme ne haju i ne znaju. Vreme je iza njih. Sa svojim životom i uspomenama koje se njih lično više ne tiču, pričaće svojim jezikom vremenima i naraštajima koja dolaze.


[1]  “Osnova je zategnuta, kao struna na violini, pa žice cepaju prste. Flaster se stavi samo dok ne zaustavi krv, a onda se skida, jer se osećaj za tkanje nalaza u jagodicama. Santimetrom se ne služimo, već očima podešavamo sve dimenyije”, izjava  tkalje.
[2]  U elaboratu  referentne institucije u Srbiji, koji je nedavno urađen, jedna tkalja za godinu dana može izatkati 71m2 ćilima, ili nepunih 6m2 za jedan mesec, pod uslovom da radi osam sati svakoga dana, uz najefikasniju organizaciju posla.
[3]  Zanimljivi su arhaični nazivi pojedinih boja, koji su se sačuvali u pamćenju našega naroda: ZEJTUNI (maslinasta);  KAHVALI (braon); ŠEĆERLI (roze); LIMUNI (žuta); MIŠOVA (siva); JORGOVANI (ljubičasta), TURUNDŽI (narandžasta); MAVI (plava); KADIFLI (jako crvena); GOLUBIJA (svetlo siva);
[4]  «Frojdove bečke ordinacije, njegov psihoanalitički kauč i zid nad njim, bili su prekriveni ćilimima. Da li zbog opuštanja i stvaranja osećanja sigurnosti, ili zbog nečega drugog, tek vredno je to zabeležiti (Nedeljnik VREME)-Proslava Savindana u Nikšiću 1912 godine: «Zidovi sale zastrti su ćilimima i dekorativnim tkaninama» (Glas Crnogorca).-Postoji neprovereni podatak da su Nemci u toku Drugog svetskog rata konfiskovali nekoliko hiljada ćilima, samo iz beogradskih stanova (Ministarstvo poljoprivrede republike Srbije)
[5]  Tkanje na SIC, što bi se aktuelnim ekonomskim jezikom reklo franšizing, je proizvodnja u svom domu. Preduzeće je davalo materijal a tkalje donosile proizvod i za to bile plaćene. Naravno, svaki ćilim je ocenjivan i klasiran.
[6]  Jovan Običan, planetarno poznat i priznat umetnik. Rođen u Kanu, živeo u Kaliforniji. Izjašnjavao se kao Jugosloven. Izlagao širom sveta, zastupljen u mnogim kolekcijama i galerijama.  Njegove tapiserije kritičari smatraju vanvremenskim. U njegovom ateljeu u Dubrovniku, koji je bio atrakcija za ljubitelje umetnosti i turiste, prodavane su tapiserije izatkane u rožajskoj ćilimari.
[7] U Americi i Engleskoj postoje aukcijske kuće usko specijalizovane za prodaju starih ćilima, čije cene dostižu neverovatne sume. Kustosi koji određuju cenu ovih ćilima najčešće su istoričari umetnosti i vrlo ih je malo u celom svetu koji su sertifikovani za procene.
No Responses to “ĆILIM – UTKAN U ŽIVOT I TRADICIJU”

Prokomentarišite